Експропријација представља присилно и законом уређено одузимање непокретности које се налазе у приватној својини од стране државе у циљу остварења јавног интереса.

Непокретности се могу експроприсати или се својина на њима може ограничити само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Непокретностима се сматрају земљишта, зграде и други грађевински објекти.

Постоје две врсте експропријације, потпуна којом се мења власник на непокретности и непотпуна којом се установљава право службености на непокретности или закуп на земљиште на одређено време.

Експропријација се може вршити за потребе Републике Србије, аутономне покрајине, града, општине, јавних фондова, јавних предузећа, привредних друштава која су основана од стране јавних предузећа и привредних друштава са већинским државним капиталом.

Накнада за експроприсану непокретност се одређује у новцу, а уз одређене законске услове се може уместо новца дати одговарајућа непокретност.

Јавни интерес за експропријацију може да се утврди ако је, у складу са законом, донет одговарајући плански акт, ако законом није друкчије одређено.

Доношење решења о експропријацији:

Поступак експропријације је регулисан законом о експропријацији и започиње подношењем предлога служби општинске управе надлежне за имовинско правне послове општине на чијој се територији налази непокретност предложена за експропријацију, у року од једне године од дана утврђивања јавног интереса за експропријацију. Након спроведеног поступка доноси се решење. Пре доношења решења сопственик непокретности даје изјаву о стварном власништву над предметном непокретности, постојању наследника, постојању објеката, засева и заседа.

Споразумно одређивање накнаде:

Када решење о експропријацији постане правоснажно, општинска управа је дужна да одмах одржи расправу за споразумно одређивање накнаде за експроприсану непокретност, а корисник експропријације је дужан да преко општинске управе достави понуду о висини накнаде за ранијег сопственика непокретности која мора одговарати тржишној вредности за некретнину у тренутку њене експропријације. Процену тржишне вредности врши надлежна пореска служба. По прихватању висине накнаде од стране бившег власника, закључује се споразум о накнади пред надлежним државним органима.

Судски поступак:

Уколико споразум о висини накнаде није постигнут у року од два месеца од правоснажности решења о експропријацији или ако је споразум закључен на штету јавног интереса, висина накнаде се одређује судском одлуком, тако што општинска управа без одлагања све списе предмета експропријације доставља месно надлежном општинском суду. Ако општинска управа не покрене судски поступак, ранији сопственик и корисник експропријације могу се непосредно обратити суду ради одређивања накнаде. Суд у форми решења одлучује о висини накнаде, а на основу спроведеног ванпарничног поступка, у којем изводе докази на околност утврђивања висине накнаде. Вештачењем се утврђује висина накнаде. У току трајања поступка корисник експропријације и ранији сопственик се могу споразумети о висини накнаде. Трошкове поступка сноси корисник експропријације.

Ранији сопственик има право да скине усеве и убере плодова са експроприсаног земљишта.

Нови власник ступа у посед експроприсане непокретности у моменту правоснажности решења о експропријацији.

Упис својине и других права у катастар непокретности се врши на основу правоснажног решења о експропријацији. Захтев за упис у катастар може поднети свака странка.